Istanbul – grad na Bosforu. Deli Evropu i Aziju i leži na Mramornom i Crnom moru. Istorijski i kulturni centar. Ima oko 15 miliona stanovnika.

To su suve činjenice o ovom gradu. A kakav je doživljaj…

Čim sam zakoračila u Istanbul, ponovo posle 10 godina, osetila sam se kao u košnici (pogotovu jer je bio petak uveče). Put od aerodroma do grada, koji je trebalo da traje pola sata, prešla sam za dva i po sata, i moram jedno da kažem – Beogradski saobraćajni kolapsi mi posle ovog iskustva deluju smešno. Gledajući njihovu gužvu, automobile, ljude, nebodere, osećate da ste deo nečeg velikog. Ali gužva nije tema našeg teksta o Istanbulu.

Kada odete prvi put u Istanbul, prema mom mišljenju, treba videti Aja Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi saraj I Dolma bahče. Prošetajte Bosforom preko nekog od mostova, možda baš Galata mostom, svakako posetite Taksim, njihovu glavnu ulicu, Patrijaršiju, a ako stignete i Vizantijske terme.

Savet – čim stignete u Istanbul, kupite Istanbulkart – karticu za sve vrste prevoza, osim dolmuša i taksija. Mnogo će vam olakšati kretanje po gradu.

Budući da sam ja u Istanbul došla treći put, htela sam da ga doživim iz drugog ugla. Da osetim duh grada. A za to sam imala pravog vodiča – svoju dugogodišnju prijateljicu koja u Istanbulu živi već šest godina. Evo gde me je ona vodila…

Ortakoy

deo kvarta koji se zove Bešiktaš i zaista spada u najlepše delove Istanbula. Nalazi se na obali Bosfora, baš ispod jednog od najlepših mostova koji spajaju Evropu i Aziju. Posut kaldrmom, prepun kafića i restorana u kojima možete da uživate u pogledu na Bosfor. Prepun poslastičarnica i prodavnica čaja od lavande ili sušenog voća (koji inače zovu ,,ljubavni čaj’’). Tu je i Ortakoy džamija, koju sam prethodni put videla samo s broda i pitala se koji je to deo grada, jer je prelep. Iako volim da jedem tursku hranu, ovde smo večerale u restoranu koji ima potpuno evropski jelovnik, paste, salate, meso …ali verujte – uz čašu rozea, salatu od piletine i pogled na Bosfor, dok more miriše i brodovi prolaze, jer i u decembru sedite na terasi restorana i uživate – ništa mi nije falilo.

Fener I Balat

za ljubitelje turskih serija ova oblast može biti baš zanimljiva. Iako nisam jedan od njih, bila sam fascinirana lepotom ovog dela grada. Kaldrma, stare, renovirane kuće, a ukoliko imate kondiciju i popnete se skroz do vrha, možete videti Grčku gimnaziju, prelepo zdanje. Kako su mnoge stare zgrade renovirane i ofarbane jarkim bojama, postale su lokaliteti za snimanje serija. A kad odete tamo, shvatite I zašto. Oseti se orijentalni duh u ovom kvartu i neka posebna lepota… Sve miriše na salep, ceđeno voće i tursku kafu. Prelepo je i puno turista – ne mogu da poverujem da ovde nisam dolazila kada sam posetila Istanbul prošli put.

Bebek

bogataška oblast Istanbula. Takodje na Bosforu, u Evropskom delu. Ukoliko imate vremena, prošetajte I popijte kafu. Prelepo je i kad tuda prođete, zaista možete da shvatite zašto bogataši žive ovde.

Kapali čaršija

lokacija koju svaki  put posetim. Nisam od onih koji se cenjkaju, ne volim to da radim, čak me je i sramota. Ali kada idete s nekim ko ovo zna da radi, zaista je uživanje. Kada moja prijateljica izgovori ,,Ćeif mi je da spustim još 10 evra’’ na popust od 110 evra koji je već uspela da dobije, onda shvatite da je njima cenjkanje uživanje. I bude mi malo žao što nisam deo te kulture. Ovde možete pazariti bunde, jakne, zlato, kopije torbi, ešarpi, ratluk čajeve… Prelepo je i morate jedno da znate – svi govore srpski, iako vam to neće pokazati.

Devojačka kula- Kiz kulesi

Do ove lokacije se dolazi javnim prevozom, brodom, što je samo po sebi doživljaj. Legenda kaže da je neki car napravio tu kulu za svoju ćerku i zatvorio je u nju, jer su joj prorekli da će je ujesti zmija i da će umreti. Sluškinja joj je donela grožđe u kojem je bila zmija i devojka je ipak umrla… Pretužna priča, a Devojačka kula  jedna je od najpoznatijih atrakcija u Istanbulu danas. Do nje se dolazi čamcima s kopna, ali ja nisam to uspela ovoga puta zbog jakih talasa. Danas je ova lokacija restoran.

Hašimtaš – ,,fensi ulica’’. Nisam videla lepše okićeno mesto. Ukoliko vam budžet dozvoljava, ovde možete kupovati. Ukoliko ne, prošetajte i uživajte u lepoti ove ulice.

Kada god odem negde pored obilazaka volim da uživam i u njihovoj hrani. Veliki sam ljubitelj turske hrane – ostrige u pirinču na ulici, đuzleme (vrsta palačinke punjena kačkavaljem i mesom), baklava s pistaćima (samo bez kozjeg mleka), salate s mnogo peršuna I limuna, ajran (njihov jogurt), salep (koji ima million kalorija), njihovu ribu I morske plodove, đevreke s krem sirom, hleb koji je kao palačinka sa susamom… jedino mi se ne dopada kada u hranu ubace loj (to je ono što nama pada teško i što nam se ,,oseća’’).

Gde god da odete, treba doživeti to mesto. Pored turističkih atrakcija, treba proći lepim ulicama, jesti njihovu hranu, ući u radnje, sedeti u kafićima. Tako upoznajete srce i dušu tog grada. Ja Istanbul još uvek nisam do kraja upoznala. Ima još mnogo mesta koje nisam videla – ali sam i ovog puta neizmerno uživala. A otići ću opet…