Leto je i pored toga što nemamo vanrednu situaciju naš kapacitet da podnesemo neizvesnost je i dalje na ispitu. Neki misle o propalom letovanju, o odloženim poslovima, propuštenim šansama, nemogućnostima, gubicima, socijalnoj distanci, nepravdi, trpnji, bolu, besu, dijagnozi, otkazu, smanjenju plate, neizvesnosti opstanka…

Ovakve misli može da prati umor, neraspoloženje, različiti strahovi, preplašenost, uznemirenost, loš san, beznadežnost, kriticizam, preterano razmišljanje o drugim stvarima na koje se prenosi negativan stav, zanemarivanje obaveza i gubljenje osećaja ličnog smisla. Pri tome frustraciju povećava nemogućnost nalaženja rešenja koje bi promenilo sve, jer svi smo imali svoje ciljeve i planove koje nismo u mogućnosti da postignemo.Kada nas preplave takve misli prijatne situacije postaju naizgled nemoguća misija.

Međutim, dobro je postaviti pitanje: Da li tako mora?

Prvi put se susrećemo na globalnom nivou sa krizom u vezi pandemije što čini da se osećamo nemoćno i uznemireno jer nemamo prethodno iskustvo u součavanju sa problemima koji su nastali. Pri tome stičemo doživljaj da smo izgubili kontrolu nad sopstvenim životom i da ne možemo pomoći ni bliskim osobama što nas čini da se osećamo bespomoćno. Tema koja je aktuelna je kako da zadržimo kontrolu nad svojim životom. Važno je da prvo preispitamo svoj kapacitet za neizvesnost i koliko smo fleksibilni.

Šta to znači?

Kapacitet za neizvesnost se odnosi na mogućnost osobe da izdrži ishod ili situaciju koja joj se ne dopada i da se prilagodi okolnostima kroz prihvatanje. U ovom slučaju prihvatanje se ne odnosi na pomirljivost i pasivno prepuštanje okolnostima. Podrazumeva  aktivan i racionalan proces razmišljanja i preorijentaciju ciljeva i priroteta u skladu sa datim mogućnostima.

Saveti koji mogu da vam pomognu na svakodnevnom nivou da zadržite kontrolu nad svojim životom:

  • Čime raspolažemo trenutno i šta možemo da učinimo da nam bude bolje?

Potrebno je da redefinišemo svoje ciljeve i prihvatimo da su nam planovi odloženi. To ne znači da se oni u budućnosti neće ispuniti, već da se prilagodimo situaciji i budemo aktivni. Za vreme vanrednog stanja najvažnije nam je bilo da ostanemo zdravi i da se ne razbolimo. Sada je potrebno da opet preispitamo svoje prioritete i da ne postavljamo očekivanja koje je nemoguće ispuniti.

  • Važno je da uspostavimo rutinu u svakodnevnici.

To ne znaci da treba da negiramo probleme  već da se pokrenemo kako bi nam se vratio osecaj sigurnosti kroz preduzimanje onoga što je izvodljivo i odlaganje onoga što je trenutno nemoguće. Rutina nam pomaže da povratimo doživljaj kontrole u životu, a to znači napraviti lični ili porodični plan aktivnosti. Napravite strukturu dana, vodite računa o zdravlju, ishrani, higijeni, imajte plan aktivnosti, zapitajte se kako da ugodite sebi i šta je to što može da vas ispuni i ulepša dan a aktuelno je dostižno. To mogu da budu neki sitne rituali sa članovima porodice ili partnerom, čitanje knjige, gledanje filmova, vreme za hobi, boravak u prirodi i slično.

  • Kako hranite svoj problem?

Udaljite se od onoga što vam donosi nelagodu i neprijatnost. Nekad nismo svesni da činimo stvari koje nas dodatno čine uplašenim ili uznemirenim kao što je pretraživanje svih portala koji pišu o pandemiji, čitanje crne hronike, slušanje vesti, dugi razgovori sa prijateljima preko telefona o problemima, povlačenje u sebe i slično. Polako dolazimo do toga da ipak posedujemo moć da uspostavimo kontrolu kad smo svesni situacije i imamo izbor. Pokušajte da sve što vas dodatno uznemirava svedete na minimum. Neka vam internet, društvene mreže i kontakti sa drugima budu izvor korisnih informacija, a ne nešto čime ćete još više razbuktati strahove.

  • Ne plašite se straha.

Da li znate da je strah je emocija koja nas štit i da kada smo uplašeni  mi alarmiramo sve mehanizme da bismo preživeli. Strah nas motiviše da aktiviramo snage i da se i instiktivno zaštitimo. Setite se šta je cilj kada se plašimo? Pronaći mir. Zato nije strašno plašiti se, ali je od velikog značaja podeliti sa nekim kako se osećate, šta vas muči. Svako na različiti način ispoljava strah i nije sramota niti slabost podeliti sa drugima i na svoj način pronaći nešto što vam prija i što vam trenutno pomaže.

  • Izborite se sa negativniom mislima koje vas preplavljuju.

Pokušajte da odvojite bitno od nebitnog i sagledajte nad čime imate kontrolu a nad čime nemate. Ne zaboravite da čoveka ne oblikuju iskustva već ono što uradi sa tim iskustvima.

  • Ukoliko ste zabrinuti za zdravlje ili spadate u rizičnu grupu ostanite racionalni.

Proverite zdravstveni status ukoliko imate tegobe ili sumnjate, idite na redovne kontrole, preduzmite sve preventivne mere koje su do vas. Kada znamo da smo uradili sve što je  je do nas da zaštitimo sebe i druge to nam uliva osećaj da smo odgovorni i da smo preduzeli sve što je u našoj moći. Svako ima pravo da zaštiti sebe i da odluči koliko će imati intenzivne socijalne kontakte i u kakvim okolnostima. Ukoliko vam ne prija da se viđate sa ljudima koji ne nose masku i mislite da vas potencijalno mogu ugroziti, sasvim je u redu da to kažete i postavite granice.

  • Sagledajte ko vam je podrška, kome verujete i kome se možete obratiti za pomoć.

Iako su nam kontakti ograničeni mogućnost psihološkog savetovanja i psihoterapije je moguća i onlajn. Nemojte trpeti i osećati sramotu. Sada je vreme kada svi prolazimo kroz slične situacije, niste sami i važno je da na pravi način potražite pomoć, razumevanje i sigurnost.

Budimo solidarni i podrška jedni drugima. Ne reagujemo svi isto u istim sitacijama i nemamo iste strahove. Sada nam je najviše od svega potrebno razumevanje jer svako se bori najbolje što ume. Sačuvajmo obazrivost kada upućujemo komentare drugima jer osuđivanje nečijih postupaka i minimalizovanje tuđe brige će svakako doneti više štete nego koristi. Ispunite dan vedrinom onoliko koliko to možete i na način koji vam donosi zadovoljstvo.

Tim Aksept centra @akseptcentar